Očni centar Novi Sad
Optika Novi Sad
Očni centar Inđija
Očni centar Ruma
Očni centar Novi Sad
Optika Novi Sad
Očni centar Inđija
Očni centar Ruma
Pogodnosti u optikama
- Pregled vidne oštrine
- Položaj i pokretljivost očiju
- Pregled kolornog vida
- Pregled binokularnog-stereoskopsog vida
- Određivanje stepena slabovidosti
- Utvrđivanje dioptrije
- Ispitivanje vidnog polja
- Optička koherentna tomografija
- Kompijuterizovano vidno polje
- Pregled vidne oštrine
- Položaj i pokretljivost očiju
- Pregled kolornog vida
- Pregled binokularnog-stereoskopsog vida
- Određivanje stepena slabovidosti
- Utvrđivanje dioptrije
- Ispitivanje vidnog polja
- Optička koherentna tomografija
- Kompijuterizovano vidno polje
Najčešće pitanje roditelja je kada dete treba dovesti na pregled kod oftalmologa.
Bebu odmah nakon rođenja pogleda pedijatar i ako uvidi da ima bilo kakvih urođenih bolesti on će odmah savetovati roditelje da odvedu bebu kod oftalmologa. Ako je sve u redu na prvom pregledu, do treće godine su najčešće pedijatri ti koji decu upućuju kod oftalmologa na preglede ili roditelji ako primete nešto neuobičajeno kod svog deteta. Smatra se da do treće godine deca mogu većinu grešaka da isprave dobijanjem naočara ili vežbama.
Važno je napomenuti, da se prvi pravi oftalmoloski pregled kod dece uradi onog momenta kada su deca spremna da sarađuju, što je najčešće oko 3. ili 4. godine.
To je pregled koji podrazumeva pregled na uzanu i široku zenicu (narodski rečeno pregled sa širenjem zenica), straboloski pregled (narodski rečeno da se vidi da li deci negde beže oči ka spolja ili unutra, gore ili dole) i da se odredi dioptrija ukoliko je ima.
Ukoliko do školskog uzrasta nije bilo primećeno da dete ima poteškoća sa vidom, prvi pravi oftalmološki pregled je potrebno uraditi pred polazak u školu.
U školskom uzrastu od 7 godine uglavnom učiteljice ili nastavnici matematike, a nekada i roditelji, primete da dete pogrešno prepiše brojeve sa table. Pogrešno prepisani brojevi su uglavnom 8, 9, 0, 6 – kružni brojevi koju deca, ukoliko imaju urođene cilindre, često vide drugačije.
Sledeći pregled je sa ulaskom u pubertet, što je između 6. i 8. razreda kada se deca zbog mode, trenda ili zbog više učenja i prekomernog korišćenja telefona, tableta i ostalih elektronskih uređaja žale na vid. Tačnije, žale se da im se stvara magla, kao da imaju peska u očima ili kao da im se stvara paukova mreža na očima.
Ovi simptomi su ranije uglavnom bili rezervisani za dosta stariju populaciju ali prevelikom upotrebom elektronski uređaja sve više mlađih osoba se pojavljuju sa pojavom suvih očiju.
Preporuka oftalmologa je da se u periodu od 7. do 20. godine uradi 4 ili 5 pregleda ukoliko nemate u porodici naslednih faktora ili nema subjektivnih teskoba koji mogu uticati na vid.
Ovo razdoblje je period života kada najviše opterećujemo svoje oči i najviše zahtevamo od svog vida.
Pojavom i upotrebom sve većeg broja elektronskih uređaja sve veći broj ljudi se u ovom periodu života pojavljuje na pregledima sa simptomima koji su ranije bili rezervisani samo za stariju populaciju preko 50-te godine života – peckanje očiju, crvenilo, osećaj peska u očima, mutnog vida, itd. Najčešći uzrok ovoga je smanjeno lučenja suza (narodski rečeno nema suza).
Savet je poseta oftalmologu, merenje lučenja suza u sklopu kompletnog oftalmološkog pregleda i adekvatna upotreba terapije veštačkih suza.
Danas postoje naočare sa plavim filterom čija stakla odbijaju plavo svetlo i eliminiše većinu štetnog zračenja koji prouzrokuje i delom smanjenje lučenja suza.
Savet je da se izbegne kupovina gotovih naočara sa zaštitom od plavog svetla po prodavnicama koje nisu specijalizovane za prodaju i izradu naočara.
Posle četrdeste godine se najčešće javljamo sa potrebom za naočarima za čitanje, ubeđujemo sebe da još dobro vidimo ali nam je potrebno jače svetlo ili odmičemo predmet koji gledamo (ruke sve kraće).
Savet je poseta oftalmologa kako bi se uradio kompletan oftalmološki pregled jer u sklopu pregleda pored pregleda očnog dna (pregled krvnih sudova) je obavezno merenje očnog pritiska, koji, ako je povišen, može da vodi u glaukom koji je jedan od najopasnih bolesti oka.
U ovom periodu života potrebno je da na svake dve godine uradimo kontrolni pregled ako nema nekih drugih teskoba.
U ovoj životnoj dobi se pored naočara za čitanje često javlja potreba i za naočarima za daljinu.
U današnje vreme postoje mnoga bolja rešenja za naočare i stakla nego što je to bio slučaj ranije, pa u zavisnosti od potreba pacijenta, njegovih zanimanja, hobija ili sporta kojim se bavi mogu da se naprave individualna stakla koja su prilagođena isključivo njegovim potrebama.
Posle 50. godine većini ljudi rastu dioptrije za daljinu i blizinu i potrebno je obavljati preglede nešto češće nego ranije, posebno ako pacijent ima neku prateću bolest (povišeni krvni pritisak, dijabetes, itd). Pojava katarakte (staračka mrena) je sve učestalija i ona se stvara lagano i manifestuje se gubljenjem vida postepeno.
Katarakte se kapima i raznim preparatima koji se u poslednje vreme sve više reklamiraju ne može izlečiti, može se malo usporiti ali rešenje za kataraktu je jedino operacija.
Savet lekara je da se operacija ne radi dok vid ne padne ispod granice normalnog vida, sve dok se sa naočarima ili sočivima može normalno funkcionisati i imati vid preko 70 posto.
Neki od simptoma
Zamućen vid
Zamagljen vid se odnosi na nedostatak oštrine vida što dovodi do nemogućnosti da se vide fini detalji. Zamagljen vid može biti rezultat abnormalnosti kao što su kratkovidost, dalekovidost, prezbiopija ili astigmatizam koji se mogu poboljšati korektivnim sočivima (naočarima) ili može signalizirati prisustvo očne bolesti.
Suve oči
Suvo oko nastaje kada oči proizvode premalo suza ili suze ispare prebrzo.
Stanje može uticati na jedno ili oba oka. Promene načina života mogu pomoći, ali u teškim slučajevima, osobi će možda biti potrebni lekovi ili operacija.
Problemi sa očnim kapcima
Spušteni kapak se takođe naziva ptoza ili blefaroptoza. U ovom stanju, granica gornjeg kapka pada u niži položaj od normalnog.
U teškim slučajevima, spušteni kapak može pokriti celu ili deo zenice i ometati vid.
Problemi noćne vožnje
Kako starimo, naš noćni vid se pogoršava. Imamo manje štapića (ćelija osetljivih na svetlost u našim očima koje razlikuju svetlo od tame) za otkrivanje objekata pri slabom osvetljenju, a sočiva naših očiju postaju čvršća i zamućenija. Druga stanja, kao što je astigmatizam, takođe mogu otežati vid noću, utičući na periferni vid i percepciju dubine i pogoršavajući odsjaj.
Oreoli u vidnom polju
Oreoli su svetli krugovi koji okružuju izvor svetlosti, poput farova.
Odsjaj je svetlost koja ulazi u vaše oko i ometa vaš vid. Oreoli se često pojavljuju kada ste na tamnom ili mračnom mestu.
Odsjaj je verovatniji tokom dana. Oni su normalan odgovor na jaka svetla, ali ih mogu izazvati i dublji problemi.
Astigmatizam
Astigmatizam je uobičajena vrsta refrakcione greške. To znači da je neki deo vašeg oka (bilo rožnjača ili sočivo) zakrivljeniji nego što bi trebalo da bude.
Ovaj izmenjeni oblik očiju čini vaš vid zamućenim. Većina slučajeva astigmatizma može se lečiti korektivnim sočivima kao što su naočare ili kontaktna sočiva.
Problemi sa vidom na daljinu
Kratkovidost, takođe poznata kao kratkovidost, je veoma čest poremećaj vida koji se obično dijagnostikuje pre 20. godine. Miopija utiče na vaš vid na daljinu. Možete dobro da vidite objekte koji su blizu, ali imate problema sa gledanjem objekata koji su udaljeni, kao što su oznake prolaza u prodavnicama ili putokazi.
Problemi sa čitanjem
Nemogućnost da se jasno vide objekti sa velike udaljenosti može biti rezultat nekoliko uslova. Uobičajeno stanje vida koje uzrokuje zamagljen vid izbliza naziva se hiperopija ili dalekovidost. Dalekovidost je obično rezultat ravne rožnjače ili kratke očne jabučice, što uzrokuje da se svetlost indirektno fokusira na mrežnjaču.
Najmodernija japanska tehnologija
Astigmatizam je uobičajena vrsta refrakcione greške. To znači da je neki deo vašeg oka (bilo rožnjača ili sočivo) zakrivljeniji nego što bi trebalo da bude.
Ovaj izmenjeni oblik očiju čini vaš vid zamućenim.
Prof. Dr Miroslav Džinić
Priča naših optika i očnih centara počinje davne 1989. godine razvojem izuzetne vizije svog osnivača Prof. dr Miroslava Džinića. Svojom istrajnošću, radom i zalagenjem Optika & Health centar Džinić danas su sinonim za dobru i kvalitetnu uslugu iz oblasti optike i oftalmologije, a od nedavno i iz drugih oblasti medicine. Zahvaljujući celom timu koji radi sa nama dugi niz godina, izgradili smo poverenje naših pacijenata i kupaca koje traje sada već više od 30 godina.
„Redovnim pregledima i pravovremenim intervenisanjem na smanjenu fukciju oka dajete sebi priliku da nastavite život jednakog kvaliteta kako ste ga i ranije vodili. Oko je organ koji je osetljiv ali adekvatnim reagovanjem i uz stručnu pomoć, može da se sačuva njegova funkcija što vam omogućava da nastavite da uživate u svetu koji volite“ – Prof. Dr Miroslav Džinić, osnivač i glavni oftalmolog
