Katarakta

Šta je katarakta?

Katarakta – siva mrena predstavlja zamućenje sočiva. Najčšće se javlja kod starijih osoba kada govorimo o tzv. senilnoj odnosno staračkoj katarkti. Smatra se da nastaje kao posledica poremećaja u metabolizmu sočiva koje uzrokuje smanjenje njegove providnosti, a samim tim i slabljenje odnosno gubitak vidne oštrine. Može se javiti i kod mlađih osoba, kada najčešeće nastaje blio urođeno ili kao posledica povreda, uzmimanja odrđenih lekova (kortikosteroida), zračenja itd. Genetska predispozicja takođe igra značajnu ulogu, ima tendenciju prenosa ženskom linijom sa ranijim pojavljivanjem u narednim generacijama.

Kako primetiti katarktu?

Kataraktu obično uoačavamo kao pojavu magle pred okom. Ona u početku može biti neznatna, da bi se tokom vremena razvijala i sve intenzivnije „ navlačila“. Najčešće se opisuje kao pojava „ tračica“, „paučine pred okom“, „pojavom nekoliko različitih boja kada se gleda u sijalcu odnosno izvor svetla“ i dr. Obzirom da se sa postepenim razvijanjem zamućenja menja i prelomna moć sočiva, u određenoj fazi razvoja, osobe koje su do tada nosile naočare za blizinu, mogu primetiti da bolje vide bez naočara nego sa njima. Ukoliko se ne leči, dolazi do sve intenzivnijeg zamućenja i gubitka vida. U odmaklom stadijum vid bude toliko narušen da postoji samo osećaj svetla.

Kako i kada lečiti katarktu?

Jedini način za izlečenjem je operacija. U početnim stadijumima mogu se koristiti kapi (Quinax, Catalin) kako bi se eventualno usporilo napredovanje, ali se kapima ne može izlečiti. Ranije se čekalo da katarakta „sazri“. Upotrebom savremnih aparata i tehnika operacija sada to više nije potrebno. Praktično jedina indikacija za operaciju je trenutak kada zamućenje sočiva odnosno katarakta onemogućava obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti. Ne treba suviše dugo čekatu, jer tokom razvoja, katarakta može dovesti i do naglog skoka očnog pritiska kada je praćena izrazitim crvenilom oka, gubtikom vida i izuzetno jakim glavoboljama. Tada se operacije moraju hitno izvoditi, a postoperativni oporavak je duži i komplikovaniji. Operacije katarkte spadaju u rutinske operacije, sa statistički gledano izuzetno malim brojem kompliakcija. Uklanja se prirodno zamićeno sočivo i zamenjuje se veštačkim. Operacija se izvodi pravljenjem izuzetno malog reza (oko 2.00mm), ultrazvučnim „usisavanjem“ sočiva i njegovom zamenom. U najvećem broju slučajeva nema potreba za ušivanjem rane. Jednom operisana katarakta ne može ponovom nastati. Nakon izvesnog vremenskog perioda kod određenog broja pacijenata može se javiti tzv. sekundarna katarakta. Ona takođe može dovesti do blagog zamućenja vida. Uklanja se laserom, bezbolnom intervencijom u trajanju od par minuta.

Postoperativni tok

Operacije se obavljaju po tipu ambulantne hirurgije i pacijent odmah odlazi kući. Dobija flaster na oko i određene kapi. Kontrola je sutradan, a dalje po dogovoru. Mesec dana je vreme koje treba da prođe kako bi rana u potpunosti zarasla i oko se „oporavilo“ od operacije. Posle izvršene operacije nema ograničenja u smislu obavljanja svakodnevnih obaveza. Potrebno je čuvati se od udarca u oko, dizanja teškog tereta i „trljanja“ po oku.